Med ili šećer – šta je zdravije?

Nije tajna da se šećer treba konzumirati umereno, ali da li je med zdravija alternativa kao što mnogi smatraju? Šta kaže nauka?

Istražili smo za vas da li se njihov efekat na zdravlje toliko razlikuje. Najbolji način za donošenje određenih zaključaka je da se uporede nutritivne vrednosti obeju namirnica i njihov uticaj na naš organizam.

Šta je potrebno znati?

Kada govorimo o medu, trebamo imati u vidu da je to prirodni proizvod i da se njegove nutritivne vrednosti razlikuju u zavisnosti od toga gde su pčele bile u potrazi za hranom i u zavisnosti od raznovrsnosti i različitih osobina cvetova koji su im bili dostupni. Ipak, ta odstupanja su mala. Med sadrži male količine polena i voska i sadrži 17% vode za razliku od šećera koji je ne sadrži uopšte.

Prva prednost meda u odnosu na šećer se oglada u ugljenim-hidratima. Kristal šećer se sastoji 100% od saharoze, a med se uglavnom sastoji od monasaharidnih molekula glukoze i fruktoze. Pritom, količina fruktoze, koja je slađa od glukoze i saharoze, je veća nego količina glukoze, zbog čega je med slađi od šećera. Međutim, mana fruktoze je ta što se ona ne konvertuje u energiju tako brzo kao glukoza. Med takođe sadrži solidan broj kvalitetnih proteina za razliku od šećera koji ih ne sadrži uopšte.

Druga prednost meda u odnosu na šećer je njegov viši nivo hranjivih materija. Šećer ne sadrži nikakve vitamine i sadrži vrlo malo minerala, dok se u medu nalaze kalcijum, kalijum, cink, vitamini C i B6, niacin, tiamin i riboflamin. Međutim, te količine su jako male. Dovoljno je reći da biste zadovoljili dnevne potrebe za kalcijumom, trebali biste pojesti čak 1.000 kašika meda, da biste zadovoljili dnevne potrebe za gvožđem, trebalo bi vam 40 čaša meda, a ukoliko pojedete 100 gr. meda, dobićete samo 1% dnevne preporučene količine vitamina C (a pritom ćete dobiti preko 300 kalorija!).

To što je kaloričniji, jeste glavna mana meda u odnosu na šećer. Međutim, pošto je med slađi, verovatno ćete ga manje i pojesti što može značiti da ćete manje kalorija i uneti. Kalorijska razlika se može objasniti većom gustinom meda u odnosu na šećer.

Kakvi su uticaji meda i šećera na zdravlje?

Prekomerna upotreba šećera se može povezati za brojnim zdravstvenim problemima uključujući gojaznost, visok krvni pritisak i visok nivo triglicerida što može dovesti do raka, dijabetesa i bolesti srca. Mnogi nutricionisti preporučuju da se samo mali deo naše ishrane treba zasnivati na namirnicama koje su bogate šećerom. Preporuka lekara je da treba ograničiti unos šećera na 6 kašičica dnevno za žene i 9 kašičica dnevno za muškarce.

Med ima brojna lekovita svojstva i pozitivno utiče na imunološki sistem organizma. Sadrži određena antioksidativna i antibakterijska svojstva koja nisu prisutna u šećeru. Med može ublažiti upalu grla. Kada se proguta, med oblaže površinu grla i čini bol u grlu manjim. Med takođe, suzbija kašalj i pozitivno deluje u slučaju bronhitisa. Ako patite od neke vrste hronične infekcije sinusa, med i tu može biti delotvoran. Dobro se pokazao i u slučaju bolesti srca, infekcije mokraćnih kanala, loše probave, akni i bubuljiica, gubitka kose i zubobolje. S druge strane, za šećer nije utvrđeno da leči bilo koje bolesti.

Dok nivo antioksidanasa u medu varira od izvora nektara u biljkama kojima se pčele hrane, jedna studija je pokazala da je njegov nivo u medu veći nego u belom šećeru, ali je takođe i manji nego u smeđem šećeru. Takođe, med se pokazao bolje od šećera poređujući njihov uticaj na nivo šećera u krvi, insulin i holesterol.

Treba imati u vidu i sledeće: šećer je sastavljen od saharoze, koju sačinjavaju dva spojena molekula. Kada konzumiramo šećer, naš tomak mora da koristi sopstvene enzime kako bi ga razgradio, tj. kako bi razdvojio te molekule nakon čega tek možemo koristiti njegovu energiju. Med je potpuno drugačiji. Zahvaljujući pčelama, koje razdvajaju saharozu na glukozu i fruktozu, njegove hranjive materije možemo mnogo brže koristiti.

S druge strane, veliki problem sa medom je to što sadrži 55% fruktoze, šećera koji se nalazi uglavnom u voću. Istraživanja pokazuju da prevelika konzumacija fruktoze može dovesti do zdravstvenih problema poput gojaznosti i bolesti srca i jetre. Neki smatraju čak da fruktoza crpi minerale iz tela. Takođe, med može da sadrži bakteriju “clostridium botulinum” koja je ekstremno opasna za bebe što je i razlog zašto se med ne preporučuje deci mlađoj od godinu dana.

Prirodno ne mora biti sinonim za zdravo

Čista saharoza, odnosno šećer, prolazi više koraka obrade u proizvodnji. Saharoza je direktno prisutna u šećernoj trski i repi, a iz njih se izdvaja presovanjem ili kuvanjem u tečni rastvor. Daljim otkuvavanjem dobijaju se kristali šećera. Procesom prerade može se kontrolisati čistoća rafiniranog šećera.

S druge strane, med prolazi kroz jedan korak obrade što kod nekih ljudi izaziva mišljenje da je minimalno prerađena hrana u procesu proizvodnje zdravija, što naravno ne mora uvek biti tačno. Med se filtrira kako bi se uklonili vosak, polen i ostale nečistoće i takođe se izlaže toploti kako ne bi došlo do kristalizacije i fermentacije kvasca tokom skladištenja. Alternativa je sirovi med, u koji se entuzijasti (a pre svih njegovi proizvođači zbog promovisanja potrošnje) kunu da je lekovitiji od prerađenog, mada za šta ima malo dokaza.

Med svakako jeste prirodan proizvod. Ali, takođe je i šećer. On se proizvodi od šećerne trske i od šećerne repe. Zbog toga, u ovom aspektu, ne treba olako davati medu prednost jer prirodno i manje obrađeno ne mora uvek značiti i zdravije.

Dakle, da li bi trebalo zameniti šećer medom?

Zavisi. Obe namirnice imaju svojih prednosti i svojih mana.

Ukoliko unosite dovoljno vitamina i minerala kroz ishranu, nema potrebe zamenjivati šećer medom u velikim količinama. Med sadrži samo tragove minerala koji ga zbog toga ne mogu činiti zdravom hranom. Oni mu samo daju blagu prednost u odnosu na šećer koji ih ne sadrži uopšte. Med ima samo 2% vitamina!

Ako ste fizički dosta aktivni ili se bavite sportom i potrebno vam je dosta energije, med vam može biti od veće koristi nego šećer jer je hranjiviji. Međutim, on je prilično kaloričan i ne konzumirajte ga previše samo zbog vitamina i minerala jer možete dobiti na težini. U tom slučaju obezbedite sebi ishranu sa puno voća i povrća.

Ako ste na dijeti, možete šećer zameniti medom jer će vam obezbediti potrebnu energiju. Međutim, ne preterujte ni tada i kontrolišite svoj dnevni unos. Med je ipak namirnica koja goji. Bolje je fokusirati se na dobijanje svih hranjivih sastojaka i antioksidanasa iz voća, povrća i integralnih žitarica.

Pored razlika u hranjivim materijama, čini se da što se ukusa tiče, šećer nikada ne može nadmašiti med. Verujemo da se slažete da će med uz palačinke uvek ići bolje nego šećer. Iako su oboje slatki, med ima jedinstveni ukus koji može biti jako koristan i superioran pri spremanju raznih jela ili napitaka. Dodatno, varijacije ukusa meda u zavisnosti od njegove vrste (bagremov, lipov, livadski…) su zaista velike što vam daje mogućnost kombinovanja s raznim drugim ukusima.

Sveukupno gledano, med ima blagu prednost u odnosu na šećer i može se smatrati zdravijom opcijom od belog šećera. Suština je ipak u umerenoj konzumaciji i jedne i druge namirnice.

Koje je vaše mišljenje? Kakva su vaša iskustva? Koju od ove dve namirnice češće konzumirate i u kojim situacijama dajete prednost jednoj u odnosu na drugu?

• < Prethodna
• Sledeća >